пробрано из дневне штампе
..
..
Малтретирање старих власника старог оружја. - Аутор: Др Александар Недок, четвртак, 06.07.2017. у 08:00
..
..
..
Запуштено спомен-обележје у Дубљу. Аутор: Света Јокић, четвртак, 03.08.2017. у 08:00.. - ....У тој славној бици у Другом српском устанку, устаници кнеза Милоша до ногу су потукли турску војску, заробивши чак и њиховог главног војсковођу Ибрахим-пашу. Пожелео сам да баш на тај дан посетим просторе на којима су српски јунаци, уз незнатне сопствене губитке, погубили око хиљаду турских зулумћара, док су остале три стотине преживелих побегле главом без обзира преко Дрине у Босну, одакле су и кренуле у Србију. Љубазни овдашњи сељани рекоше да су на месту некадашњег бојишта сада њиве, баште и воћњаци, као и једна шумица у којој се налази спомен-обележје у почаст велике победе и палих ратника. После пола сата хода од центра села, нађох се у поменутој лепој невеликој шуми. Тло је било пуно разноразног смећа. Тек у једном крају шуме опазих омању мермерну плочу наслоњену на стари маховином обрасли пањ, прекривену прљавштином испод које се, након брисања папирнатом марамицом, указао следећи текст: „На овом месту, 26. јула 1815, у Другом српском устанку потучени су Турци у великом боју на Дубљу”. Мало је рећи да сам се нелагодно осећао због овог немара према славним ратницима који су пали на овом месту за слободу свог народа....
Ilic Momciloпре 22 сата Postovani gospodine Jokicu.Moja majka je iz macvanskog sela Petlovaca,pa sam tamo slusao dosta toga iz istorije i o poznatim ljudima tog kraja.Smatram da danasnja istorija, povremeneno ne zasluzuje taj naziv,nesto zbog gresaka slucajnih ili namernih,ili zbog potrebe pojedinih politickih smerova,ili nesto zbog zaborava.Podsetili ste me na jedan lep dogadjaj,koji osim za selo Petlovacu nema znacaja,ali ga ja pamtim i pominjem taj dogadjaj malo i zbig svog ponosa jer je u njemu ucestvovao i moj deda po majci.Naime,tamo izmedju 2 rata u selu je par pismenih i nesto nacitanih ljudi,medju kojima je i moj deda,osnovalo seosko pozoriste,koje gostojuci u sabackom pozoristu igralo par predstava medju kojima su igrali "Dva cvanjcika" i "Djida".To je ono sto sam zapamtio.Bio je to lep kulturni uspeh obicnih seljaka iz sela Petlovace u to nepismeno doba.Bitka na Dublju je znacajan istorijski dogadjaj,ali ne verujem da 70% stanovnika van Macve i okoline uopste zna za Dublje i boj na Dublju.
ЛеЗ 0012345
..
Малтретирање старих власника старог оружја. - Аутор: Др Александар Недок, четвртак, 06.07.2017. у 08:00
Добио сам од ОУП Београд поруку да се одмах јавим у вези са „трофејним оружјем”, уз обавезну претњу да „неодазивање позиву повлачи одговорност и казну”. Пошто сам старији од 90 година, јавио сам се телефоном и замолио да због мојих година обавимо потребно тим путем. Ради се о револверу који већ давно има свој картон у ОУП-у, произведеном пре око 80 година, који ми је успомена на учешће у Другом светском рату. И, замислите, добио сам упутство да се јавим Спортском центру „11 април” на Новом Београду „на проверу”, да платим таксу од 800 динара и да се потом јавим у ОУП! Мој аргумент о старости и о томе да они поседују документацију о револверу није вредео, јер се по процени госпође која се јавила „по гласу не види да имам преко 90 година” и да „могу ја то”! Да ли смо ми, стари борци, оно мало нас који смо још живи, осуђени и у дубокој старости на оваква бирократска малтретирања којима је очигледни циљ само да се из суве дреновине исцеди неки динар за државну касу? Да ли у овој држави има још разума за поштовање старих уопште, а посебно ратних ветерана? Одбијам да будем малтретиран на овако безочан и бесмислен начин. И шта ми остаје? Да јавно протестујем против бирократског поступања државне машине и да јој поклоним то старо и одавно неупотребљиво гвожђе, не бих ли избегао, или физичко малтретирање, или „одговорност и казну”. Срамота за оне који су овако нешто могли да измисле. резервни санитетски мајор Војске Србије
ЛеЗ 0012344
